Сакрално значење виолине и древно мировозрење КолоВена (СлоВена)

 

ОТКРИВЕНА ТАЈНА ПОРУКА АМАТИ

 

Сви музиколози који су писали о  виолини и њеном пореклу разматрали су и питање божанског/сакралног значење виолине и питање зашто су се прве и најзначајније породице градитеља виолина Амати, Страдивари и Гварнери појавиле баш у ХVI веку и управо у Кремони, градићу на левој обали реке По. Ове тајне су откривене тек недавно у Москви у моменту када је из Београда емитована телевизијска емисија «Квадратура круга». Виолинар који је у Београду говорио о структури виолине и врстама дрвета од којег се она израђује није знао да је научник у Москви у књизи «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права» већ објавио кључ за одгонетање ових научних загонетки

 


«Искони бје Слово и Слово бје от Бога» (Пролог Мирослављевог Јеванђеља по Јовану). Нико вековима није схватао зашто бје прво Слово. Вук Караџић је то превео као «У почетку бјеше Ријеч» али није унео ни мало јасности као ни чланови савремене Комисије Светог архијерејског синода Српске православне цркве, који тај део Јеванђеља «преводе»: «У почетку бјеше Логос». Изворно значење може да се схвати само ако се зна да су многи појмови па и мировозрење (поглед на свет) древних СлоВена, који су себе звали КолоВени, неосновано приписани или Грцима или Риму, па је тако и реч КолоВени преко речи ХелВени погрешно поистовећена са термином Грци, који су руску/српску реч голос (глас Божји) у облику бустрофедона приказали као лоГоС. Тачност овога потврђује «Закон Божји»: «И рече Бог: „Да буде Свет“». Зато је реч  па и звук – божански. Божански звук виолине (рус. скрипка, итал. violino, фр. violon, нем. Violine или Geige) има основ у овом божанском значењу звука. Али сакрално/божанско значење виолине,  пре свега, има везу са сличном технологијом потискивања и скривања изворних симбола и знања древних СлоВена.

razjasnjenje01.jpgДревни назив СлоВена – КолоВени очуван на Златној плочици из Пиргија VI в.п.н.е. (лево), исписан савременом графиком (у средини) и у форми СлоВени, како су га ишчитали глосатори при транслитерацији азбучног текста на латиницу (десно)

Зато није чудо да су оба кључа за дешифровање «тајне виолине» изнела два Србина. Један је виолинар Јован Поповић, који је у емисији «Квадратура круга» мајсторски, генијално једноставно објашњавао да се виолина прави од женског и мушког дрвета које спаја душица (ваљкасто дрво) тако да је горња плоча (дека - прекривач) виолине од дрвета чији назив мора да се завршава на слово «а» (женско дрво): смрека или јела, јер је то меко дрво које упија звук, док се доња плоча прави од мушког дрвета (јавор), које је тврдо и одбија звук да ваздух виоли/виори до пужа/волуте на врху виолине одакле се враћа обогаћен, подмлађен и оснажен. Други Србин бејах ја – Божидар Митровић, који сам у књигама «РасСија (КолоВенија) и фреска Српски чудотворци» и «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права» већ објаснио како је реч култура настала из речи култ Коло, онда када су древни Словени помоћу схватања «Све је Коло» (о јединству кретања Земље око Сунца, Сунца, природе и човека) открили да се то Коло свеВишњег кретања материјализује на пресеку дрвета у облику годова (Руси и данас кажу годгодина дана), те су тако одредили колико траје година дана обнове природе, захваљујући чему су могли да пређу са номадског на седелачки облик живота. Али такво знање не би било довољно да се схвати зашто су управо у Кремони стасали први мајстори виолине и зашто виолина има управо ту форму.

 

Срби су били предодређени да разумеју поруку првог градитеља виолине – Андреја Аматија (око 1505 – око 1578), пре свега зато што су и пријатељи и непријатељи од 1991. више од десет година спроводили против Срба незаконите санкције, које по систематичности и неморалности превазилазе чак и злочиначке мере Камријске лиге против Венеције од 1508. до 1510./1516. године у оквиру тзв. Папских ратова. Под прикривеним нацистичким кукастим крстом НАТО је бомбардовао Србе уранијумским бомбама и зрачио,  за сада непознатим, сноповима за онеспособљавање навигационих система српске авијације и одбрамбених система. Уложили су милијарде долара да помоћу наркодилера, разуларених навијача, и измучених санкцијама и пропагандом заведених грађана доведу на власт неокоминтерновце (глобалисте) који не смеју ни реч да проговоре о НАТО злочинима. Нас Србе приморавају да својим парама, муком и радом обнављамо оно што су они порушили. Организују нападе на своје амбасаде што емитују у директним CNN преносима при чему се не стиде да у тим режираним нападима убијају намамљене у замку младе «нападаче». Преминули патријарх српски је изразио вољу да буде сахрањен поред раније преминулог патријарха (који из гроба уместо на Исток гледа на Ватикан), а да при животу није знао или није хтео да објасни зашто је његов блиски рођак и сарадник, православни свештеник, сахрањен на Новом гробљу под католичким крстом. У православним црквама литургија се обавља на савременом српском језику којим није појао Свети Сава, што је својеврсна форма геноцида српског народа јер ће нас већ за десет година са Запада убеђивати да су очувани преписи Крмчије/Законоправила Св. Саве написани на непознатом језику како сада тврде за текстове написане на етруском језику, због чега ћемо остати и без историје до XIV века, јер до тада ни један православни свештеник неће знати да чита старословенски. Из државне управе уценама и Законом о смањењу запослених у органима управе удаљују правнике јер системски уништавају управни поступак, како је банда иностраних најамника још 1917. учинила у Русији, тако да управно право у Русији није ни до данас обновљено иако тај назив потиче од старословенске/руске речи „управá“/брана (од самовоље извршне власти). Помоћници минстара у Влади Србије не скривају да на државне рачуне а некад и на рачуне својих приватних фирми примају огромне суме новца од амбасада Немачке, САД и других Западних земаља (због чега је помоћник министра културе смењен) да би обнављали и величали као највише културолошко достигнуће овог простора римске логоре, а да претходно нису конзервирали на тим местима далеко старија и далеко вреднија археолошка налазишта древних СлоВена/КолоВена, које су римске окупационе легије системски уништавале. Туристичка организација Србије презентује православне једнобродне цркве као романске (иако су оне изникле из композиције богумилског/древно слоВенског стећка) само зато што им то плаћа организација "Транс Романа" из Беча.  Тиме и једни и други провинциализују Србију (која је својим Лепенским Виром и Винчом била центар и извориште европске културе), што је облик културне ромеизације Србије и сигуран пут унијаћењу Срба. Наши вожди/дожди/дужди су великомученички приморани да погазе устав и морал и да изнад тог највишег акта права поставе Закон о колаборацији са Хашком инквизицијом. Све је Коло. Њихови родитељи су учвршћивали власт прогонећи колаборационисте из Другог светског рата а они, њихова деца, за најважнији државни принцип проглашавају –колаборацију са окупаторима. Они који су на челу световне и духовне власти морају под претњом затворске казне да пријаве порекло имовине али, под претњом изопштавања из политике и живота, не смеју ни речју да помену национално порекло свог оца, док се национално порекло њихових мајки крије као највећа војна тајна. Ипак нас Србе у расејању морал и национални интереси обавезују да будемо колаборационисти тих колаборациониста. Папски агенти су на савремена средства за мучење и распињање у Хагу поставили свог агитатора, који као наводни српски националиста, треба да прими на себе, све смртне грехе којим ти зликовци покушавају да наметну историји колективну одговорност српског народа. Кратко речено папски Запад само понавља оно што је Гај Јулије Цезар описао у "Записима о Галском рату" а ми преживљавамо оно што је доживела Венеција после дугогодишњих ратова против Ватикана.

 

Можда ће ми неокоминтерновци (који себе називају: глобалисти, мислећи да то нешто лепше звучи),  опростити горе изречено. Они  сматрају да ће овога пута кукуруз („који ће расти на камену“) доћи, не из Москве, већ из Вашингтона, где је, по њима, сада центар глобалног мира за који нас сада убеђују  да су му тежили и њихови очеви задојени идејама комунизма. Зато је пре свега за њих све што долази са Запада израз културе и отмености.

 

Зато не желе да објаве да реч култура потиче од српске речи коло/култ иако је чак у латинском језику очувано да је реч култура настала из речи collo!!

 

Гусле са српским огњилима

 

Зато ми сигурно неће опростити  изношење чињенице да је виолина, као симбол отмене, сакралне духовности Запада, настала из гудачког инструмента «фидељ/фидуља/нем. Fiedel» Јужних Словена. Сам назив фидељ/fiddle је латинизован термин гудити/scripati («Самые ранние сведения о существовании фиделя/виелы относятся к VIII—IX векам. По всем данным, он появился у южных славян, а затем получил распространение и среди других народов Европы» Раабен Л. «Скрипка» 1963 г. према www.gmstrings.ru/articles.htm). Ох како ће свим могућим технологијама ћутања, исмевања, ниподаштавања покушати да прикрију чињеницу да је виолина па и виола настала из српских гусала, чију су употребу НАТО емисари,  омбудсмани и други окупатори већ забранили за употребу у Босни и Херцеговини јер преноси знање о етици и погледу на свет наших предака.

 

Управо због свих тих околности и чињеница Србима је суђено да лрви схвате тајну поруку Аматија и свих других градитеља виолина из Кремоне и околности у којима су ти први виолинари били принуђени да у нови музички инструмент преточе древна знања својих колоВенских/слоВенских предака.

Фидељ (гудачки) инструмент очуван у Немачкој – могуће код Лужичких Срба

 

Историја учи да је прве виолине сачинио Андреја Амати, који је живео у Кремони (градић на левој обали реке Воденко, која је у средњем веку латинизована у реку BОdincus да би касније била преименована у реку По) у XVI веку. Андрејини синови Антонио (рођ. 1550) и Ђироламо (1551–1635) и његов син Николо (1596–1684) су подарили виолини «пријатан, чист, нежан али не јак тон» јер су њихове  виолине биле невелике, лепо обрађене али «са доње стране са већим изгибом због чега немају широк и звучан тон». Али тај нежни, скоро тихи и умилни звук је био толико снажан да је допро до наших дана.

 

Једног, рекло би се безнадежног новембарског дана 2009. године, када у Москви није било не само  снега већ ни дашка ветрића који би донео мало наде да ће тај дуго очекивани симбол Русије допловити у скорије време са Северног пола, одједном је мој московски стан преплавио не само топли звук виолине већ се, као лавина, обрушила једна дуго потискивана тајна.

 

Општепознато је да виолина има сакрално значење. О божанском значењу звука виолине писали су сви озбиљнији музиколози и аналитичари који су изучавали њену историју.

 

Али је била тајна одакле потиче њен божански звук. Божанску тајну није потребно знати. Божанска тајна (звука виолине) се осећа. Она уздиже, продуховљује. Зато смртни грех носе они који хоће у појање у православним црквама да унесу савремени српски или не дај Боже, измишљени црногорски језик, тврдећи како «слушаоци» не разумеју оно што православни свештеници поју. Божанско се не разуме. Божанско се осећа! Божанско уздиже, продуховљује и вазноси дух Божји у сваки крајичак нашег тела. То је импулс векова и бесконачне воље Божје чији део постајемо не само слушањем него вером својом, која нас узноси не само милозвучним старословенским појањем, него, пре свега, природом вере о том сакралном значењу службе Божје, која је истозначна посвећењу божанском звуку виолине.

 

Не откривам вам тајну виолине да бисте правилно правили виолину. Виолина се вековима правилно прави јер је у њеној форми, конструкцији и на њој очуваним симболима, апстрактно очувана тајна о божанском поимању света наших предака, чијим су рукама и духом били Андреја Амати, његови синови и унук Никола.

 

То је постало јасно тог безнадежног новембарског дана када је виолинар Јован Поповић објаснио из којих се врста дрвета она прави.

 

Своју књигу «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права» замислио сам био као текст на педесетак страница на којима ћу, српским туристима који посете Москву, представити три фреске које се налазе у Архангелском саборном храму (московског Кремља), који је симбол руске државности и маузолеј руских царева и пре свега Ивана Трећег Великог (нем. Goβe) кнеза Руског и његовог сина ИВана IV (званог Гросе/ Грозни) цара руског и објединитеља земаља руских. Али када сам хтео да напишем ко је саградио тај храм у којем се налазе фреске «Агиос/Св. Сава Сербскиј», «Св. књаз Лазар Сербскиј» и фреска «Српски чудотворци» (на којој је представљен састављач Крмчије књиге/Законоправила и његов отац преподобни Симеон, књаз СтеФан Немања) уочио сам нелогичност и грешку. У енциклопедијама и књигама о Москви и Русији пише да су Архангелски храм, па и Храм Успења и сам Кремљ у Москви изградили архитекте из Италије иако је, на пример Архангелски храм обновљен 1508. године, а Италија први пут основана 1861. године. Тако сам открио да је кључна реч у разумевању назива СлоВена управо не само реч вењец већ пре свега место одакле су руски цареви позивали архитекте, а то је Венеција, односно покрајина Венето. 

 

Венеција је вековима била стожер отпора папском догматизму и централизму. Зато и сада Лига за Север и слободну Северну Италију има као свој симбол Коло – знак кретања Земље око Сунца, као знак вечног васкрса природног и духовног.

Виолина – рад Аматија као Аз – первоначало (не само израде виолине) него и поимање Кола

 

Папски ратови против Венеције у периоду од 1508. до 1516. године вођени су као Камбријски ратови јер су такозвана Света Римска империја Максимилијана I, Папе Јулија II, Лудвига XII Фердинанда Католичког (аустријског) формирали у месту Камбре, 10. октобра 1508. Године, Камбријску лигу (1508.–1510.) према којој су Савезници планирали да санкцијама, изолацијом и војно покоре јазическу/по природи својој паганску/родоВерну Венецију и од ње отму Фајенцу, Римини, Равену (Папа), Падову, Виченцу и Верону (Максимилијан), Тревизо и Фриуљу (ергерцог аустријски), а Кремону Лудвиг XII.

 

Кремона је са леве, венетијанске/ венецијанске стране реке Воденко/Bodincus/По. Како нас историјски експеримент (НАТО алијансе, уједињених зликоваца против српског народа) учи, после скидања интердикта (Папске санкције против Венеције, од лат. interdictum — забрана свих црквених дела од стране епископа или целог непослушног града) Венеција па и Кремона (итал. Cremona, ломб. Cremùna, лат. Cremona, град у Ломбардији, итал. Lombardia, ломб. Lumbardía  — древних ЛонгоБарда/ДугоБрадих, како наводи Јован Деретић), морали су да се као и Срби у ХХ веку после скидања санкција одрекну својих древних симбола и погледа на свет, због чега је рат и започет.

 

У цара Тројана козје уши. Та мудра прича/билина (прича како је некад било) из времена римске окупације потврђује да ни наши преци на Балкану нису смели да износе оно што су видели или оно што су преживели или оно што су знали али нису могли да задрже у себи већ су преточили у – звук фруле. Савремене вође српског народа су приморане да величају римске окупационе логоре као највиша достигнућа на савременим српским територијама, док системски уништавају археолошка налазишта Лепенског Вира и Винче  (прављењем брана, атомских центара, складишта ђубрива и мостовима) иако су то изворишта културе Европе (видети чланак «Ми смо извориште културе Еворпе» у часопису «Геополитика» за новембар 2009.).

 

Зато је код «фидеља»/шкрипућег инструмента Јужних Словена (гусле) и горњи део, који се традиоционално радио од коже, начињен од дрвета. Али мудри  Кремонци, Амати, Страдивари и Гварнери су нам и ту оставили скривену али недвосмислену поруку. Дрво јаворово за доњу плочу (деку) доносили су са Балкана, а дрво за горњу плочу од јеле «увозили» су из ХелВетије/КолоВеније, која се чак и у средњевековном периоду првих виолинара називала Рација/РасСија или на латинском Ruthenia/Русија (данас самостална од јединствене Европе – Швајцарска). Тиме су оставили јасан запис о целовитости простора КолоВеније/Галије, коју је Гај Јулије Цезар разделио вештачки на ЦисАлпинску и на ТрансАлпинску Галију.

 

Неокоминтерновце – историчаре који историју сматрају догмом, када буду оспоравали ову чињеницу и овакво тумачење Аматијеве поруке молим да објасне, другачије, зашто постоји фактичка и фонетска идентичност између назива ХелВетија и Рутенија/Расија/Рација/Русија и СлоВенија и Венетија/Венето!! Свако прецизније и детаљније разјашњење од мог објашњења, изнетог на 756 страница књиге, спреман сам да прихватим.

 

Руси виолину називају скрипка, јер је суштина добијања њеног божанског звука у повлачењу/скрипању/шкрипању гудала (рус. смичок: деревянная трость /древок, переходящий в головку с одной стороны, с другой прикрепляется колодка) преко четири струне (настроенные по квинтам: g, d1,a1,e²: соль малой октавы, ре, ля первой октавы, ми второй октавы) што кроз два S-образна отвора, које представљају два колоВрат-а (два Сунчева повратника), која као четири годишња доба дарују колоДар/календар – божански глас стварања/васкрса/обнове. Али и реч виолина одражава принцип добијања звука виолењем/виорењем таласа добијених гуслањем – божанским спајањем мушког и женског первоначала.

 

Када сам у раду «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права» навео како су настали називи неких народа као што је назив Срби и назив ШВеђани неоспорно сам утврдио да су почетни делови тих назива настали из знака КолоВрата (Северног и Јужног Сунчевог повратника/СунцеСтајања) који је сличан обрнутом латиничном слову S у речи КолоВеди/SВеди која је погрешно ишчитана као реч СВеди и даље ШВеђани. Тако су чувени фалсификатори историје Милер и његови недоучени партнери измислили теорију да су три Варјага, наводно Швеђанина/Норвежанина основала државу Русију, што се рачуна извориштем државности Русије. Али у том тренутку ја чак нисам имао нигде доказ о постојању тог КолоВрата/S. Тек када сам посетио острво Крит, тамо где је Венеција владала од XIII до XVII века, у Археолошком музеју сам нашао преантичке артефакте са знаком S/Кола.

ffs [s.muratov]

КолоВрати на скрипки – виолини слични

латиничном слову S (цртежи елемената виолине су из књиге: Муратов Сергей Витальевич «Скрипка как конструкция“)

 

Божански звук виолине се добија колом мушког и женског дрвета на којем вичан виолинар мора очувати видљиве годове (јерб како рече мајстор Јован Поповић, ако би се дрвене плоче глачале савременим електричним апаратима, уништила би се природна структура дрвених годова, који су имали сакрално значење за древне СлоВене).

 []

„Топографски“ или, правилније речено, год-овска/колоВенска структура/дијаграм доње плоче виолине

 

Божански звук виолине, као и Сунце, остварује своју коловенску форму преко кола – женских и мушких годова до пужа/КолоВрата/волуте, да би се преко древног слоВенског симбола КолоВрата у облику S на виолини добила божанска духовност и очарали слушаоци.

 

На виолини, као нигде друго видимо оно што сам у књизи «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права» детаљно разјаснио – да знак S  није латинично S  већ знак КолоВрат. Наиме на женској плочи виолине то S  се складно прелива у, рекло би се, два ћирилична С исто као што на мушкој плочи постоје иста таква два, рекло би се, ћирилична слова С. На виолини тим четирима С нико не придаје посебно значење, осим што сви наводе да је то струк/талия виолине (иако би било правилније рећи екватор) док на српском грбу, какав се користио и у том простору Европе, придају искључиво значење: четири азбучна слова С.

clothoid []

integrals []Спираль Корню (C и S так же называют интегралами Френеля) – Спирала/волута Корна (C и S такође називају интеграли Френела)

 

На старијим инструментима ти отвори више подсећају на српска огњила, али им је смисао појашњен управо на виолинама Аматија, Страдиварија и Гварнерија.

 

Детаљ олтара цркве Св. Захарија, Венеција, Белини, Ђовани, 1505. године, са волутама у облику С

 

Но, не оспоравајући савремени смисао поруке Само Слога Србина Спасава, како се та четири С тумаче у српском грбу, објаснио сам да су и у српском грбу и на виолини та четири С означавала два солстиција (најкраћи и најдужи дан у години) и две равнодевице у годишњем кретању Мајке Земље око Сунца, које је најснажнија енергија коју човек познаје, што је исказано и у петокуполном крстообразном храму Св. Марка у Венецији. Данас петокуполни крстообразни храм на Западу подразумева тзв. Тајну Руског храма, која је идентична тајни коју нам од XVI века божанским звуком причају виолине великих мајстора из Кремоне, који су тајно знање и мировозрење древних СлоВена пренели стотинама милиона слушалаца на хиљадама виолинских концерата. Та тајна је једноставна – хелиоцентрични систем. Тајна васкрса природе кретањем Земље око Сунца.

 []

Геометријска реконструкција виолинског модела  PG-1689 А. Страдивари. Дужина (CD) = 348 мм, ширина горњег овала (F¹F²) = 161 мм, ширина доњег овала (G¹G²) = 200 мм, струк = 103 мм. При томе G¹G²/ F¹F² = 1.24, што је близу пропорције 5/4 = 1.25.

 

Научници и даље задају питање «у чему је тајна задивљујућег звучања виолина кремонских мајстора XVIIXVIII века: Аматија, Гварнерија и Страдиварија (Виктор Костин за bbcrussian.com среда, 25.02.2004. http://news.bbc.co.uk/hi/russian/entertainment/newsid_3487000/3487832.stm). Како наводи BBC, објашњава се то најразличитијим разлозима. Два америчка научника (Лојд Беркли са Колумбијског универзитета и Хенри Грисино-Мајер са Државног универзитета Тенесија) доказују да је током 70 година, од 1645. до 1715. активност Сунца била изузетно ниска, и у Западној Европи се успоставио мали леднички период са врло хладним и дугим зимама и хладним летима, па је дрво у то време расло полако и равномерно, о чему сведоче годови на виолинама који су тесно припијени један уз други». На добром су путу ови научници – тајна је у годовима. Али феноменалне виолине Амати урађене пре 1645. године демантују ову теорију.

 

Тајна је у томе што су виолинари из Кремоне знали значење годова за настанак културе од времена Лепенског Вира и Винче, знали за значење КолоВрата, а на основу тога и то када треба сећи дрво за израду виолине да би годови били божански распоређени јер S-образни отвори имају и узлазни и силазни знак, што није без икаквог смисла постављено, а очувано је и на православном руском крсту, јер крст и јесте знак Сунца/колоДара.  Виолинари из Кремоне су знали и када у односу на Коло годишње обнове природе треба узимати смолу са дрвета да би се добио божански звук виолине. Познати архитекта Витрувиј је оставио записе када треба сећи дрво за грађевинске објекте иако није схватио да сви капители, канелуре, фронтони проистичу из истог мировзрења древних СлоВена/КолоВена а не од импресије Грка Калимаха, како је сам тврдио.

 

Тајна Аматија и других виолинара Кремоне  својом мудрошћу, лепотом изгледа виолине и божанским звуком није привукла инквизицију (од лат.  Inquīsītiō — «истрага/црквени суд»,  формиран 1215. године од стране папе Инокентија III за прогон јереси/пагана/родоВера која је затим прерасла у «Конгрегацију доктрине вере» Sacra congregatio Romanae et universalis Inquisitionis seu Sancti Officii) само зато што је била дубоко зашифрована до данашњих дана, када Венети односно КолоВенети/SarBeni/SрБи поново не смеју да спомињу интердикт/незаконите САНКЦИЈЕ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА (читај друге Камбријске лиге), не смеју да спомињу НАТО бомбардовање обогаћеним уранијумом, сами морају да подижу порушени зликовцима Авалски торањ, морају у судницама да се бране од оптужби да се наводно служе „говором мржње“ када износе чињенице о зверствима које почини ова здружена армада зликоваца из Европе, која Аматија натера да направи божански инструмент са јасним хелиоцентричким колом, које као колоДар дарује не само четири годишња доба и календар, него и божански звук.

 

Зато напомињем овом приликом да је 1600. године у Риму спаљен Ђордано Бруно, да је 1633. у Риму Галилео Галилеј морао да се одрекне Коперниковог учења. А на виолини не само да је приказан колоВенски/хелиоЦентрични систем кретања Земље око Сунца, већ је приказана божанска снага и лепота Кола. А снага божанског звука КолоВена/СлоВена из Венетије васкрсава дух у концертним салама широм света већ стотине година.

 

И што је не мало важно инквизиција се манијачки борила против хелиоцентричког учења јер је знала да је не само Ватикан, него и њен (војни) претходник, Римска империја, све што је било колоВенско/слоВенско приписао или Риму или Грчкој, те би васкрс учења древних СлоВена био дискредитација многих конструкција, које су се, захваљујући томе, одржале до данас.

 

Зато инквизиција и даље царује, посебно у умовима наших историчара – догматичара и монополиста у сфери јавног (дез)информисања, јер, захваљујући њима, још не знамо «Да ли СлоВени имају (право на) историју до VI века?» иако постоје на хиљаде доказа да СлоВени имају историју до VI века када су се звали КолоВени са локалним називима СорБени, РасСени/Рашани/етРуски!!

 

Откривање тајне сакралне симболике и конструкције виолине није само још један доказ постојања древне историје СлоВена и доказ како је она уништавана и потискивана. Откривање ове тајне је важно за разумевање искључиво слоВенског порекла руске државности. Наиме, простори данашње Sведске или Шведске од давнина су били колоВенски/слоВенски али су фонетским и језичким изменама постали несловенски. Тако такозвана «норманска» теорија Милера да су три Нормана основала руску државу не открива да су та три «Нормана» били КолоВени односно СлоВени. У средњевековној митологији СВеда/Швеђана и данас се чува знање да је прапостојбина њихова била нека земља Винландија, што је 45 паралела културе Винче, где се сунчева енергија претварала у вино управо онда када Сунце у време летњег СунцеСтајања почиње да пада, дан да се скраћује а Сунце одлази на југ, да би својим новим повратком обновило природу, која са одласком Сунца вене. Управо тај божански процес васкрса природе су и очували на виолини виолинари из Кремоне – Амати, Страдивари и Гварнери.

 

Детаљније на сајту www.bozidar.ru

 

Божидар Митровић, доктор правних наука

у Москви тел. +7495 502 39 29

у Београду до 16.01.2010. године:

тел. 064 353 88 49

bozzidar@inbox.ru